TOVIT
Ulje na orahovom drvetu , 46x53 cm privatna kolekcija
Naslikana uljem na orahovom drvetu, slika Isceljenje Tobita predstavlja vrhunski komponovano delo koje oživljava duh starozavetnog pripovedanja kroz vizuelni jezik starih majstora. Scena, preuzeta iz apokrifne Knjige o Tobitu, prikazuje duboko ljudski i božanski trenutak kada mladi Tobija, vođen arhanđelom Rafaelom, isceljuje slepog oca Tobita pomoću žuči ribe — čudesnog leka koji mu je sam anđeo preporučio.
TOVIT ulje na orahu
Ova umetnička kompozicija izvedena je s izuzetnom pažnjom prema istorijskim tehnikama flamanskih i holandskih majstora. Podloga — pažljivo pripremljena orahova daska — izabrana je ne samo zbog svoje trajnosti već i zbog bogate toplotne rezonance, nalik onoj koju su koristili Jan van Eyck i Rogier van der Weyden. Umetnik koristi autentične pigmente, među kojima su olovna bela, olovno-kalajna žuta, kostna crna, smalt i karmin dobijen iz košenilske bube (cochinella), stvarajući dubok hromatski spektar i suptilnu svetlosnu punoću koja dodatno naglašava svetost prizora.
Osvetljenje, bogato chiaroscuro kontrastima i teatralno po izrazu, usmerava pogled posmatrača ka centralnom gestu: mladi Tobija, iskren i predan, nežno nanosi riblju žuč na oči svoga oca, dok arhanđel Rafael s božanskim mirom posmatra prizor. Uvođenje skromnih svakodnevnih detalja — preslice, jednostavne stolice, psa koji gleda nagore — ukorenjuje čudo u domaću stvarnost i čini biblijsku priču emocionalno prisutnom i duhovno snažnom.
O TEHNICI I PIGMENTIMA
Pigmenti korišćeni u ovom delu svi su istorijski verodostojni i prirodnog porekla, što verno odražava paletu umetnika poput Rembranta, Jana van Ajka i Rogera van der Vajdena:
Olovna bela (poznata i kao Flake White) – Osnovni pigment, široko korišćen u podslikavanju, tonovima kože i svetlim delovima. Zbog visokog indeksa prelamanja svetlosti, toplog tona i brzine sušenja, olovna bela pruža nenadmašna optička svojstva. Za razliku od titanijum bele, ona se u ulju ponaša tako da omogućava veću strukturnu stabilnost i meke, gotovo emajlirane prelaze, naročito u prikazu ljudske kože.
Olovno-kalajna žuta (Tip I) – Snažno pokrivni žuti pigment korišćen u osvetljenim delovima kompozicije i prikazu odeće, cenjen zbog svoje masne teksture i postojanosti tona kroz vreme. U ovoj slici suptilno pojačava toplinu anđeoskih figura i njihovih haljina.
-
Kostna crna – Dobijena kalcinacijom životinjskih kostiju, ova crna se koristila ne samo u grisaji (monohromatsko podslikavanje), već i za zatamnjivanje hromatskih delova i produbljivanje senki. Njena topla pottonalnost daje mekši, prirodniji efekat u odnosu na hladniju slonovaču crnu (ivory black).
Smalt – Pigment na bazi kalijum-stakla s dodatkom kobalta, korišćen kao transparentna plava glazura u senkama i na tkaninama. Iako je nestabilan u vodenim vezivima, smalt zadržava svoju svetlucavu plavičastu nijansu u ulju, kada se pravilno koristi, dodajući eterealnu hladnoću tamnijim delovima slike.
Košenil karmin (dobijen iz insekta Coccus cacti) – Duboki, organski crveni pigment ekstrahovan iz košenil bube, ovde je korišćen u glazurama i kao podton za tonove kože. Njegova intenzivna hromatska snaga i transparentnost čine ga idealnim za izražavanje unutrašnje topline i suptilnog prisustva krvi ispod površine kože.
Svaki pigment je vezivan hladno ceđenim lanenim uljem i ručno muljan (usitnjavan na staklenoj ploči) radi postizanja optimalne kontrole nad konzistencijom i optičkim ponašanjem sloja. Upotreba ulja bogatog masnim kiselinama produžava vreme rada i omogućava dublji, transparentniji sloj glazura.
Glazura i završni slojevi
Završna faza slike izvedena je kroz sukcesivne glazure – ultra-tanki, prozirni slojevi boje bogati uljem, naneseni preko potpuno osušenih podslika. Ove glazure, često obogaćene smaltom ili košenil karminom, korišćene su za podešavanje intenziteta boje i stvaranje atmosferskog jedinstva u slici.
Naglašeni svetlosni delovi (highlights) rađeni su tehnikom „scumbling“ – suvo nanošenje svetlijih, gušćih slojeva mešavine sa olovnom belom preko tamnijih glazura, čime se postiže iluzija volumena i efekat svetlosti koja se odbija od površine.
Na kraju je nanet zaštitni sloj prirodnog dammar laka, prethodno ostavljen da sazri i omekša radi elastičnosti, čime je ujednačen sjaj i dodatna dubina kompozicije — što je ujedno i finalni pečat tehnike starih majstora.
